Inspekcija vatrostalnog ozida postrojenja, predstavlja osnovu za sve aktivnosti koje iz toga proističu. Zbog toga, stručno lice koje obavlja inspekciju postojenja treba pre svega da bude bezbedno i da se oseća bezbedno. Pojmovi „da bude bezbedno“ i „da se oseća bezbedno“, sa razlogom su razdvojeni. Naime, jedna strana je da se obezbede sve potrebne mere za bezbedan rad, a druga strana je da lice koje deluje u tom okruženju ima poverenje u preduzete mere i njihove kreatore. Tek postizanjem poverenja, postiže se ono što se želi. Efekat je višestruk:

  1. Mogućnost povrede svodi se na minimum.
  2. Postiže se visok nivo kvaliteta inspekcijskih radova.
  3. Stiču se uslovi za sveobuhvatnost i visok kvalitet radova koji se baziraju na izvršenoj inspekciji.

Inspekcijski radovi mogu da se vrše:

  1. Kada je postrojenje u radu (u toplom stanju).
  2. Kada je postrojenje zaustavljeno i ohlađeno.

 

 

Odmah na početku treba reći da ovakve inspekcijske radove treba izbegavati. Međutim, kada smo iz objektivnih razloga na to prinuđeni, treba se sa jedne strane ograničiti samo na neophodan obim, a sa druge preduzeti maksimalne mere kako bi se posao završio bezbedno i bez neželjenih posledica. U tome smislu, poželjno je postupak podeliti u dve faze:

                                                                    

Preporučeni (iskustveni) koraci pre početka inspekcije postrojenja u radu (toplom stanju) – predinspekcija

Kako bi se inspekcija postrojenja izvršila na bezbedan način, preporučljivo je preduzeti sledeće korake:

  1. Obezbediti svu zaštitnu opremu predviđenu za kretanje rutom po kojoj će se vrši predinspekcijski pregled, a prema specifičnostima aktuelne tehnološke linije.
  2. Izvršiti procenu mogućih rizika predinspekcije.
  3. Izvršiti predinspekcijski pregled postrojenja (rute kretanja). Uloga predinspekcijskog pregleda jeste, da se markiraju sve pozicije na ruti sa kojih je potrebno ukloniti prepreke koje bi onemogućile, ili otežale pristup postrojenju i hitno udaljavanje u slučaju nužde. Drugim rečima, sa pomenutih lokacija potrebno je ukloniti eventualno nagomilani otpad, prosuti sirovinski materijal … Ovo se posebno odnosi na pristupne lestve i merdevine, na podeste malih dimenzija, skučene lokacije. itd.
  4. O nameri vršenja predinspekcijskog pregleda odgovarajućom rutom, informisati lice (lica) zaduženo za nadzor i kontrolu rada postrojenja na pomenutoj lokaciji. Sa iste instance potrebno je dobiti dozvolu za jedan ovakav obilazak, odnosno boravak u pogonu, ili tehnološkoj liniji.
  5. Praksa pokazuje da je licu koje vrši predinspekcijski pregled potrebna pratnja u vidu najmanje jednog radnika koji je dobar poznavalac aktuelnog postrojenja.
  6. U toku predinspekcijskog pregleda (obilaska) rute potrebno je izraditi detaljnu procenu rizika za obavljanje jedne zahtevne inspekcije postrojenja. Iz procene rizika proizišle bi sve mere koje treba preduzeti kako bi se izvođenje inspekcije izvršilo na maksimalno bezbedan način.
  7. Obzirom da je prilikom predinspekcijskog pregleda rute (u ovom slučaju pogon u radu), veoma je poželjno stalno i na efikasan način biti u kontaktu sa licem, ili licima koja imaju uvid u stabilnost tehnološkog procesa („motorola“ ili drugi vid bežične komunikacije). U tom slučaju inspektori u svakom trenutku, u slučaju potrebe, mogu biti upozoreni o potrebi da rutu napuste zbog nastale nestabilnosti u procesu. Sve sa namerom da se lica angažovana u predinspekcijskom pregledu tehnološke linije učine bezbednim.
  8. Posle završenog predinspekcijskog pregleda, odgovarajućem licu ili licima zaduženim za nadzor rada postrojenja, poželjno je proslediti informaciju o završetku aktivnosti i napuštanju pogona, odnosno tehnološke linije.

Tek kada se obezbede potrebni uslovi, može se pristupiti inspekciji postrojenja u radu.

Naravno, i predinspekcijski pregledi postrojenja u toplom stanju, kao i inspekcijski, nose sa sobom odgovarajuće rizike. Međutim, oni su tada nešto manjeg obima obzirom da se predinspekcijom uglavnom obuhvata ruta kretanja. Pri tome se, na primer, ne otvaraju revizioni otvori i vrata, što u znatnoj meri sužava spektar mogućih rizikas i povreda.

Inspekcijski radovi postrojenja u toplom stanju (postrojenja u radu)

Inspekcija postrojenja u toplom stanju podrazumeva uglavnom višekratne preglede tokom dužeg ili kraćeg perioda rada pogona pred planirano zaustavljanje  proizvodnje. Mere bezbednosti koje treba preduzeti u toku inspekcije pogonu toplom stanju, u neku ruku razlikuju se od mera bezbednosti koje se primenjuju prilikom klasične inspekcije pogona.

Obzirom na rizike koji su prisutni prilikom upražnjavanja ovakvih aktivnosti, za tako nešto ima više razloga.

    

Spektar povreda do kojih može doći tokom inspekcijiskih aktivnosti ove vrste, takođe je širok:

Ono što inspekcijske aktivnosti postrojenja u toplom stanju čini rizičnim, jeste sledeće:

  1. Dužina trajanja inspekcije može biti znatna, već u zavisnosti od broja fokusiranih tačaka. Samim tim, izloženost svim faktorima rizika biva trajnije.
  2. Prilikom inspekcije, a tamo gde je to prema pravilima bezbednog rada  prihvatljivo, otvaraju se revizioni otvori ili reviziona vrata. Pri tome, lica koja vrše inspekciju više su izložena:
  • toplotnom zračenju
  • jakom zračenju u područu vidljivog spektra (povrede očiju!)
  • mogućnosti izbacivanja sitnijih ili krupnijih komada materijala, kao i vrelog i usijanog materijala iz procesa
  • većoj mogućnosti izbacivanja (izlivanja!) vrelih, iritirajućih i zagušljivih (čak i toksičnih!) produkata tehnološkog procesa
  • mogućoj pojavi nadpritiska u sistemu, koji uvišestručuje prethodno navedene efekte

U svakom slučaju, dužinu i obim inspekcije postrojenja preporučljivo je prilagoditi vrsti tehnološke linije, ili je podeliti u više faza.

 

 

Pre otpočinjanja inspekcije postrojenja u hladnom stanju, preporučljivo je i podrazumeva se, da su predinspekcija i inspekcija rute već izvršeni. Takođe, preporučljivo i potrebno:

  1. Obezbediti svu potrebnu i odgovarajuću zaštitnu opremu, koja može da bude specifična u zavisnosti od prirode proizvodnje i tehnološke linije.
  2. Izvršiti detaljnu procenu rizika prisutnih tokom inspekcijskih aktivnosti.
  3. Izvršiti inspekciju rute, ako u fazi predinspekcije to nije učinjeno.
  4. O nameri vršenja inspekcije informisati lice zaduženo za praćenje i kontrolu aktivnosti u pogonu. Od istog lica zatražiti i dozvolu za rad.
  5. Obezbediti odgovarajućeg pratioca. Preporučljivo je, da to bude lice sa dobrim iskustvom i odgovarajućim profilom.
  6. Aktivnosti iskoordinirati sa timovima prisutnim na terenu.
  7. Proveriti da li je postrojenje obezbeđeno od pokretanja ili samopokretanja, odnosno, da li je postrojenje „zaključano“ ( da li je izvršen tzv. „lock-out“).
  8. Pre ulaska u postrojenje, veoma je bitno da se sa svih dostupnih pozicija uklone naslage i oštećeni vatrostalni materijal, koji su skloni padu.
  9. Pre ulaska u postrojenje, sigurnosni lokot („lični lokot“) postaviti na odgovarajuće mesto.
  10. Po završetku inspekcije postrojenja, preporučljivo je da se o tome informiše lice (lica) zaduženo za nadzor, kontrolu i koordinaciju aktivnosti u pogonu.

Postoji najmanje jedna bitna razlika između inspekcije postrojenja u toplom stanju (u radu) i hladnom stanju (u zastoju): tamo gde njegova proroda i konstrukcija to dozvoljava, pregled postrojenja u zastoju (hladnom stanju) vrši se ulaskom u samo postrojenje.

Rizici koji su tom prilikom prisutni, odnosno deo njih,  dati su sledećom šemom:

Naravno, moguća je i njihova kombinacija.

Spektar povreda koje mogu biti izazvane aktiviranjem nekog od navedenih rizika, takođe je vrlo širok. Pomenućemo neke od njih:

Naslage materijala

Jedan od izrazitih problema prilikom vršenja inspekcije ulaskom u postrojenje, jesu naslage materijala na zidivima, kupolama, prevojima, uglovima … Takve naslage (kao i lokalno oštećeni vatrostalni materijal) u pogledu svoje stabilnosti (bolje rečeno nestabilnosti), uvek predstavljaju nepoznanicu. Treba voditi računa da je moguće obrušavanje većih ili manjih komada, što može da dovede do izuzetno opasnih povreda. Čak i mali komadi materijala, u slučaju obrušavanja sa velike visine poseduju veliku kinetičku energiju i može da dovede do ozbiljnih povreda.

Iz tog razloga, pre ulaska u postrojenje potrebno je odstraniti (porušiti) sav materijal (naslage …) koji je sklon padu.

Ukoliko postoje pozicije koje nisu dostupne za rušenje naslaga (a to je moguće očekivati), preporučljivo je na nižim, dostupnim pozicijama postrojenja (cevovoda, izmenjivača toplote …) postaviti zaštitne patose koji će biti u stanju da niže pozicije i lica koja na njima rade, zaštite od eventualnog obrušavanja materijala.

Drugi način zaštite od obrušavanja nalaga sirovinskog, ili dotrajalog vatrostalnog materijala, jeste korišćenje zaštitnih kaveza. Ova metoda zaštite veoma je prisutna u cementnoj industriji, odnosno, pri kretanju kroz rotacionu peć za proizvodnju cementnog klinkera.

Još jedna bitna karakteristika naslaga sirovinskog materijala može da predstavlja problem, a koja se česte zaboravlja. To je sklonost ovog materijala da u svom središnjem delu dugo zadržava toplotu.

Profil inspektora postrojenja

Izuzetno važna kategoruja u postupku vršenja inspekcijskih radova jeste profil lica koje vrši inspekcijske radove. U svakom slučaju, preporučljivo je da to budu lica:

-          koja iznad svega poštuju pravila bezbednog rada

-          koja svojim psiho-fizičkim profilom mogu da odgovore potrebama posla

-          koja su iskustveno i stručno bliska ovoj specifičnoj vrsti aktivnosti

-          koja su dobri poznavaoci aktuelnog (aktuelnih) postrojenja

 

Zbog svega navedenog, izrazito treba voditi računa da rizici nisu svugde jednako izraženi. Svaka tehnološka linija ima svoje specifičnosti: železare, cementare, fabrike stakla, kreča, ciglarskih proizvoda itd. Preporučljivo je da to budu opredeljujući faktori bezbednog rada.