Aktuelnu temu, odnosno svako poglavlje koje je povezano sa rušenjem dotrajalog ili oštećenog vatrostalnog ozida, počećemo naglaskom: VISOKO RIZIČAN POSAO. O tome je već bilo reči u delovima koji otvaraju odgovarajuće poglavlje. Sada će o tome biti reči na način kako to i priliči jednoj ovakvoj temi. Bez obzira što je svaka faza zamene oštećenog ili dotrajalog vatrostalnog ozida rizična na svoj način, faza rušenja je po tome pitanju, “za prsa ispred”. Zašto, o tome je već bilo reči u prethodnim poglavljima, ali bezbednosni rizici nalažu da se to ponovi i proširi.

Dakle, neki od razloga, mada ne i jedini, su:

     1. Vatrostalna obloga postrojenja u koje se ulazi, zavisno od perioda ekspoloatacije, pretrpela je promene koje i iskusan vatrostalac može samo da naslućuje, a samo delimično sa velikom tačnošću da predvidi.

     2. Kada se tokom početnih aktivnosti oslanjamo na prognoziranje, moramo realno proceniti svoje znanje i iskustvo. Bez toga, možemo ući u zonu visokog rizika. Kažemo “visokog” rizika, obzirom da je određena doza rizika uvek prisutna.

     3. Kompletno stanje vatrostalne obloge kao sistema radni sloj – izolacioni sloj – ankeri – zavareni spoj ankera i plašta postrojenja – plašt postrojenja, u mnogome zavisi od:

- postupka zagrevanja pre početka proizvodnje

- samog proizvodnog procesa i vrste tehnološkoga goriva

- postupka hlađenja po zaustavljanju procesa proizvodnje

    4. Dužina perioda hlađenja postrojenja pre njegovog kompletnog otvaranja, veoma je značajna stavka. U slučaju preranog potpunog otvaranja vrata, revizionih otvora, itd …,  može da dođe do termošoka čije posledice mogu da budu velike i koje je teško predvideti.

    5. I kao nezaobilazna činjenica, kombinacija svih pomenutih faktora čini ovu temu još izazovnijom.

I na kraju ovih navoda, ponovimo rečenicu, bolje rečeno devizu aktuelnu ne samo u vatrostalstvu, a to je „Nikad ne reci „e sad znam“ materiju“. To je komentar neiskusnih. Uostalom, kao i svugde, čovek se uči dok je živ. Pogotovu kada je u pitanju bezbednost čoveka.

 

 

 

Pre početka rušenja oštećenog ili dotrajalog vatrostalnog ozida, potrebno je izvršiti temeljne pripreme. To između ostalog obuhvata:

1.    Postrojenje zaključano i obezbeđeno od pokretanja i samopokretanja.

2.    Završen postupak hlađenja postrojenja zajedno sa fazom otvaranja radno revizionih otvora.

3.    Izvršenu inspekciju postrojenja u kompletu.

4.    Izrađen plan rušenja sa tačno definisanim pozicijama rušenja.

5.    Formiran tim za izvršenje rušenja.

6.    Pripremljen alat, oprema, sredstva i mehanizacija za izvršenje rušenja.

7.    Izrađenu procenu rizika za svaku fazu i za svaku operaciju postupka.

8.    Izvršenu inspekcij (obilazak) svih lokacija od strane lica zaduženih za BZR.

9.    Obezbeđenu međusobnu komunikaciju (informisanje) svih strana uključenih u postupak.

10.Obezbeđenu komunikaciju timova koji nisu uključeni u postupak rušenja, ali su prisutni na terenu.

11.Jasno i nedvosmisleno postavljene oznake i zabrane u zoni izvršenja radova.

12.Jasno i nedvosmisleno postavljene oznake – informacije o mogućnosti uspostavljanja kontakta sa licem (licima) primarno zaduženim zaduženim za kontrolu postupka rušenja.

13.Jasno definisanao lice (lica) zadužena za postupak, u odsustvu lica primarno zaduženog (supervizor) za postupak.

14.Pravovremeno uklanjanje svih nepotrebnih oznaka i zabrana u zoni izvršenja radova.

Zaključavanje postrojenja

Iako su tzv. „lock – out“ procedure uobičajena i nezaobilazna stvar prilikom najvećeg broja intervencija na postrojenjima, recimo da je to i ovom prilikom. Dakle, učesnici u postupku su na ovaj način obezbeđeni od pokretanja bilo koje mašine linije na kojoj se vrši intervencija na vatrostalnom ozidi.

 

Završen postupak hlađenja

Pravilno vođenim i završenim postupkom hlađenja, obezbeđujemo:

-       svođenje negativnog uticaja hlađenja sistema vatrostalni materijal – izolacija – anker – zavareni spoj – plašt na najmanju moguću meru; nepravino vođen postupak hlađenja, može da dovede do pojave pukotina u vatrostalnom materijala, a ono što je posebno nepoželjno, do indukovanja pukotina zavarenog spoja čeličnih ankera i plašta postrojenja

-       svođenje mogućnosti pojave opekotina učesnika u postupku, takođe na najmanju moguću meru; ne zaboravimo da se vrlo često na mestima gde je zaostala veća količina nalepa i prašine, lokacija sporo hladi; ne retko, materijal (nalep, prašina) mestimično biva u blago usijanom stanju, što se pri dnevnom svetlu ili pod svetlošću reflektora, teško uočava; to je dovoljno da dođe do opekotina, značajne iritacije disajnih organa i očiju

-       sprečavanje povreda nastalih usled burne spontane reakcije na iznenadni kontakt sa vrelim materijalaom (faktor iznenađenja); prirodno je da čovek na u mnogim ovakvim i sličnim situacijama reaguje trzajem ekstremiteta, pa i celog tela, što može da dovede do saplitanja, posrtanja ili pada; ako se pri tome radi na skeli, situacija može višestruko da se zakomplikuje  

 

Završena inspekcija postrojenja

Temeljno izvršena i dokumentovana inspekcija postrojenja, ima višestruki značaj. U domenu BZR, to obezbeđuje da se:

-       stekne realna slika o lokacijama na kojima postoje naslage materijala sklone padu

-       uoče mesta unutar na kojima  postoje neprirodna pomeranja polja vatrostalnog materijala, što znači da njegova stabilnost ne garantuje bezbedan boravak i rad u toj zoni

-       uoče pozicije na spoljašnjoj strani postrojenja, odnosno oštećenja plašta (pukotine, nagorele i korodirale zone …), koje se po prirodi stvari mogu ozbiljno odraziti na stabilnost vatrostalne obloge, odnosno učiniti ga sklonom padu, bez obzira na njegovu dobru kondiciju

 

Plan rušenja

Sa stanovišta BZR i ne samo iz tog ugla, plan rušenja određuje hronologiju u svetlu prioriteta poređanih po svojim dimenzijama. BZR je tu neprikosnoven.

 

Formiranje tima za izvršenje rušenja

Izuzetno važna stavka. Od sastava i kvaliteta tima, što je i prirodno, zavisi i efekat.

Principijelna (i iskustvena) šema optimalnog sastava tima, izgleda ovako:

 


  

 

 

Kako bi tim funkcionisao efikasno i bezbedno, neophodno je da:

-       angažovani članovi bilo kog njegovog dela, budu sa iskustvom u ovom poslu, a pogotovu vođa tima

-       sastav pojedinačnih ekipa (na primer, smena), bude ujednačen po iskustvu, psihofizičkim kapacitetima i svim ostalim vidovima spremnosti za ovaj posao

-       - da članovi tima imaju i gaje poverenje jedni u druge

 

Oprema i alat

Nije potrebno posebno komentarisati neophodnost da alat i oprema moraju biti

-       pregledani

-       ispravni

-       obezbeđeni i dostupni u dovoljnom obimu

Navedimo samo par primera: kada je reč o jednostavnom ručnom alatu (čekić, teški čekić, kramp …), ukoliko je njegov metalni deo sklon odvajanju od drške u trenutku zamaha ili kontakta sa radnom površinom, može da dođe do teških povreda. Ili ukoliko je radni vrh pneumatskog čekića („pištolja“) tup, potrebno je primeniti višestruko više vremena, udaraca i sile pri rušenju. To znači da ćemo okolni prostor duže izlagati vibracijama i potresima, što je u svakom slučaju nepoželjno.

 

Izrada procene rizika

Ova stavka je takođe izuzetno važna. Zašto? Iz jednostavnog razloga, što na osnovu toga:

-       pre početka rada još jednom sagledamo obim posla i njegove faze

-       na LICU MESTA analiziramo sve faktore rizika prisutne u svom neposrednom i daljem okruženju (po horizontali i vertikali)

-       određujemo sve mere koje treba primeniti kako bi smo rad učinili bezbednim

-       pratimo promene (nastanak novih faktora rizika) koje se dešavaju u okruženju tokom rada i na osnovu toga uvodimo nove mere koje će rad učiniti bezbednim

 

Inspekcija

Pored inspekcije postrojenja u smislu markiranja slabih mesta u delu vatrostalstva, potrebna je takođe inspekcija i u smislu pronalaženja jasno vidljivih i skrivenih rizičnih pozicija. Razlog je jednostavan: bez obzira što su za bezbedan rad zaduženi svi koji su u njegovo izvršenje uključeni, lica čija je primarno profesionalno zaduženje, često uočavaju stvari koje su teško vidljive.

 

Komunikacija

Komunikacija je u svakom slučaju od izuzetne važnosti i njen značaj nije potrebno posebno razjašnjavati. Protok informacija pogotovu je važan prema timovima koji kasnije izlaze na teren i često nemaju kompletnu sliku dešavanja. To može da bude veoma rizično.

U tom smislu, komandnom centru postrojenja treba obezbediti maksimalno korektno informisanje. Sredstva direktne komunikacije (personalna radiostanica, popularna „motorola“, interfon, mobilni telefon …) vrlo je poželjno da budu na raspolaganju, naravno ispravna.  

Iz toga razloga, svakome treba da bude dostupna informacija koja određuje i utiče na bezbednost svakog pojedinca, u prilog čemu govore stavke broj 10. – 13.

 

Uklanjanje zbrana

Pravovremeno uklanjanje nepotrebnih tabli obaveštenja, tabli i traka zabrane kretanja doprinose njihovom uvažavanju. Zašto? Ukoliko su na odrđenoj lokaciji aktivnosti završene a tabla obaveštenja, traka zabrane prilaska nije uklonjena, to može u razmišljanju i ponašanju nekih lica stvori dilemu: “Možda to više ne važi …“. Naravno da takav postupak vodi u povećanje rizika od povrede, ili direktno u povredu.

 

Kao što smo već nekoliko puta naglasili, rušenje dotrajalog vatrostalnog ozida je izuzetno rizična aktivnost.  Zašto, to već sada iz onoga što je do sada rečeno, možemo sebi dočarati.

Bez namere da se upuštamo u teorijske rasprave, za čega ovo nije pravo mesto, treba znati da je pojam „rizik“ definisan, odnosno u praktičnom smislu nalazi se pod kontrolom tako da mu se možemo efikasno odupreti ako znamo njegovu vrstu, nivo i trajanje.

 

Vrsta rizika

Pojam je sam po sebi dovoljno jasan. Sa jednom razlikom, a to je da li se radi o ambijentu koji  sam po sebi indukuje grupu rizika, ili se radi o pojedinačnim rizicima. Obzirom da se rušenje dotrajalog vatrostalnog ozida vrši uglavnom u zatvorenim prostorima, po automatizmu lice koje se nalazi u izvršenju neke aktivnosti (rutinski obilazak radilišta, inspekcija, izvršenje rušenja …), kao što smo rekli, izloženo je čitavom arsenalu rizika koje zatvoren prostor nosi. Zbog toga, prilikom procene rizika neke aktivnosti, treba vodoti računa da li se ona vrši na otvorenom, ili je u pitanju rad u zatvorenom prostoru. Rad u zatvorenom prostoru zahteva specifičan pristup i kada je reč o zaštitnoj opremi i organizaciji rada, komunikaciji …

Nivo rizika od povrede (mogućnost povrede)

Nivo rizika od ozbiljnih povreda zavisi od mnogo čega. Pa tako recimo, nije isti nivo rizika u dimenziono malim postrojenjima i u prostorima velikih dimenzija. Za to postoji logično objašnjenje: u dimenziono malim prostorima, pod pretpostavkom da dođe do pada komada vatrostalnog materijala, nalepa ili alata sa visine, kinetička energija koju telo iste težine dobije na malim putanjama, u rincipu izaziva blaže povrede nego kada je u pitanju duža putanja.

Nije isti nivo rizka u skučenim prostorima, gde je manevarski prostor vrlo ograničen i većim prostorima gde je odstupnica mnogo bolja.  

Trajanje izloženosti riziku od povrede

Bez obzira, što se ne sme uopšte doći u situaciju da se lice izlaže riziku, to se može desiti i nesvesno. Dakle, takvim slučajevima prirodno je, da je verovatnoća da dođe do povrede viša, ukoliko je trajanje izloženosti duže.

I da zključimo ovaj kratki analitički osvrt, rizik od povrede bilo koje vrste, svodi se na minimalni nivo svođenjem na nulu vremena izloženosti riziku. To važi svugde, pa i prilikom vršenja intervencije na vatrostalnom ozidu.