Bez obzira na vrstu delatnosti, projekta ili bilo kakve intervencije različitog obima i profila, bezbednost na radu (BZR, Safety) predstavlja najvažniju kategoriju. U ranijim periodima, bezbednost na radu na našim prostorima postojala je kao pojam, ali je u konkretnom smislu manje ili više bila marginalizovana. Kako je vreme proticalo, a prisustvo svetskih (evropskih) trendova bivalo intenzivnije, odnos prema BZR kvalitativno se promenio u pozitivnom smislu. Bez obzira na to, unapređenje bezbednosti je nešto na čijem unapređenju treba neprestano raditi. Uostalom, kada se čovek oseća bezbednim u toku obavljanja neke aktivnosti, zadovoljstvo, efekat i kvalitet njegovoga rada podiže se na znatno viši nivo.

Generalno, bezbednost na radu, kao i bezbednost čoveka uopšte, je nešto čemu treba težiti i neprestano unapređivati.

Osnovne grupe rizika kojima su izložena lica koja rade i borave u industrijskom postrojenju koje je ozidano vatrostalnim materijalom, date su sledećom ilustracijom:

Ono što poslove u vatrostalstvu čini različitim u odnosu na aktivnosti koje se odvijaju paralelno, jeste činjenica da su zone intervencija bile izložene ekstremno visokim temperaturama. To znači da su svi uticaji (mehanički, hemijski …) kojima je pomenuta lokacija bila izložena, uvećani delovanjem faktora koji se zove „visoka temperatura“. Dakle, prilikom otpočinjanja bilo kakve aktivnosti vezane za vatrostani materijal koji je bio izložen visokoj temperaturi, potrebna je značajna doza imaginacije (iskustva takođe) u smislu šta se može očekivati posle hlađenja postrojenja. Ono što je zajedičko svim intervencijama na industrijskim postrojenjima jeste činjenica da je sve to kombinacija raznorodnih poslova širokog obima koji se odvijaju u uslovima visoke frekvencije različitih resursa. Ali kada se tome doda uticaj visoke temperature tokom rada postrojenja nakon čega je usledilo njegovog hlađenje, prva kategorija o kojoj treba razmišljati prilikom ulaska u takvo jedno postrojenje jeste bezbednost. U prvom redu zbog mogućnosti pada komada dotrajalog materijala ili sirovinskog nalepa sa velike visine.

Zbog čega je značaj visoke temperature toliko bitno naglasiti?  Vatrostalno ozid je višekomponentni sistem, pogotovu kada je u pitanju vatrostalni beton. Principijelno, njegovi osnovni elementi od koga zavisi stabilnost sistema, izgledaju ovako:

Pre ili kasnije, delovanjem termo – mehaničko – hemijskih faktora, dolazi do narušavanja kompaktnosti (mehaničke stabilnosti) jednog ovakvog sistema. U tome smislu, posebno je osetljiv zavareni spoj čeličnog ankera i plašta postrojenja, što je upravo prevashodni faktor stabilnosti vatroastalno-betonske obloge.

 Kao što je rečeno, mogća posledica jeste otpadanje većih ili manjih komada strukture. Ako se tome doda visoka vrednost kinetičke energije koju poseduje jedan takav fragment čija težina može biti stotinak kilograma i više, nije teško zamisliti do kakvih povreda to može da dovede.

U praksi to izgleda ovako:

Međutim, sve što je do sada pomenuto nisu jedine zamke prisutne prilikom ulaska u postrojenje posle hlađenja. Načelno, sva lica koja su uključena u moraju biti svesna rizika kojima su izložena, bez obzira da li je u pitanju inspekcija postrojenja, rušenje dotrajalog vatrostalnog ozida, ugradnja novog vatrostalnog materijala, ili je u pitanju „samo“ logistička podrška. Radi se o sledećem:

  1. Po pravilu, to su radovi na skeli (čak i u slučaju rotacione peći).
  2. Dugotrajni radovi u skučenom prostoru.
  3. Radovi su širokog obima (količinski i prostorno).
  4. Vrlo česte prepravke skela (ugradnja, prepravka, popravka, rušenje).
  5. Velika količina otpada koji opterećuje komunikacije i skelu.
  6. Radovi na lokacijama sa velikom visinskom razlikom (rizik zbog mogućnosti pada lica i predmeta sa visine).
  7. Spontano i kontrolisano rušenje nalepa i dotrajalog ozida.
  8. Upotreba komprimovanog vazduha.
  9. Podizanje tereta na veliku visinu.
  10. Nepristupačnost lokacija za rad.
  11. Konstantna i učestala upotreba transportnih sredstava (hod u nazad!).
  12. Upotreba transportnih sredstava na specifičnim lokacijama.
  13. Dugotrajni i konstantno psiho-fizički zahtevni poslovi.
  14. Vrlo razuđena mreža elektro-provodnika koji su izuzetno podložni oštećenju (rizik od strujnog udara pogotovu u slučaju prisustva vlage).
  15. Mnogo prateće električne opreme: mešalice za beton, ručni i stabilni cirkulari, motorne testere, bušilice, vibratori, čekrci, ubodne testere, mašine za sečenje vatrostalne opeke u kombinaciji sa vodom …)
  16. Slučajna kombinacija svih navedenih faktora.

Postoji još jedna kategorija koja u svemu ovome zauzima posebno mesto, a to je „faktor čovek“.Veza između definisanih aktivnosti i bezbednog načina rada je upravo čovek, koji te aktivnosti treba da izvrši. Upravo je to karika u lancu koja je podložna promenama i uticajima raznih faktora, što na kraju može da se odrazi na bezbednost rada.

Više ili manje efikasna rešenja problema zvanog „faktor čovek“, može da bude:

  1. Kontrola načina rada i odnosa prema BZR – u na terenu.
  2. Edukacija (obuke i treninzi) i osvežavanje („refresh“) znanja.

Kontrola stanja na terenu i primene mera zaštite na radu, stalna je potreba. Samo je pitanje njenog obima, već u zavisnosti od faze. Kao što se iz grafika datog ilustracijiom 10. može zaključiti, potreba za kontrolim sprovođenja primene mera bezbednosti na radu (plava linija) raste sa približavanjem kraja aktivnosti. To pogotovu važi za dugotrajne poslove, pri čemu „faktor čovek“ biva sve prisutniji, bez obzira što njegovo prisustvo nikada nije isključeno.

Edukacija (treninzi), odnosno obrada novih tema i osvežavanje znanja („refresh“), poželjne su i vrlo značajne aktivnosti u smislu unapređenja bezbednosti na radu. Obe aktivnosti upražnjavaju se planski, prema određenoj dinamici, ili se znanje osvežava u zavisnosti od potrebe, odnosno u zavisnosti od uočenih slabosti u sistemu funkcionisanja i poštovanja mera BZR. I da zaključimo:  važno je da svaki pojedinac usvoji stav koji nije vezan samo za poslove u oblasti vatrostalstva, kada je u pitanju bazbednost na radu. A to je, da svako od nas treba da uzme aktivno učešće u ovoj oblasti i da ukaže na sve ono što će doprineti bezbednom obavljanju svih aktivnosti.  Jer (citiram):

                                                

Bezbednost je kada reagujem, a ne samo posmatram.

Safety is when I react, not only when I observe.


Ujedno, samo tako ćemo našim porodicama omogućiti maksimalan napredak i egzistenciju.